Prvo pijanstvo je nešto kao i mnoge važne događaje u životu. Zašto pamtim prvi put kada sam bio pijan kao i na primer prvi poljubac ili rođenje ćerke? Zašto sam toliko puta pričao o prvom pijanstvu i razmenjivao slična iskustva sa svojim prijateljima? Do detalja sam opisivao kako je došlo do toga i na koji način, šta sam pio, ko je sve bio i šta je bilo posle. Danas mi ceo taj događaj izgleda prilično ne zanimljivo ali, ne morate se bojati, ipak ću vam ga ispričati.
Imao sam tada četrnest godina i bio je letnji raspust između osnovne i srednje škole. Bili smo prva generacija koja nije išla u deveti i deseti razred već smo se odmah operdeljivali za neku od usmerenih srednjih škola. Tokom drugog dela osnovne škole sam bio posvećen košarci i nikakav alkohol mi nije padao na pamet. Košarkaška lopta je bila jedino što me je zanimalo. Tog leta mi iz osmih razreda smo u organizaciji škole otišli na more kao poslednje druženje pred polazak u srednje škole. Destinacija Neum.
Ako se ne varam bili smo na moru dve nedelje. Svako veče se završavalo sa šetnjom duž obale, kolačima i limunadi u poslastičarnici. Bilo je tu i simpatija, zaljubljivanja, prvih poljubaca, veza koje su trajale par dana a u sve se nekao upleo i alkohol.
Druge nedelje našeg boravka nas trojica od smo odlučili da se sa plaže ne vratimo u bungalove već da odemo negde da popijemo pivo. Sedeli smo na plaži i nekako se već pokrenula tema da li je neko već bio pijan. Naravno slagao sam da sam već pio i kako već imam iza sebe par piva posle kojh mi ništa nije bilo a slično su odgovarali ostali. Stvorila se i ideja da odemo negde na pivo i posle prvih izjava i laganja nije bilo povratka. Od desetorice ostala su samo nas trojica pri odluci da odemo u kafanu.
Seli smo u baštu restorana i čekali kelnera. Bili smo deca, ponašali smo se kao deca i izgledali smo kao deca ali čim smo poručili pivo osetio sam se nekao stariji i da stvari od sada više neće biti iste. Kelner je bez reči doneo tri piva. Nije bilo današnjih ograničenja koja se tiču služenje pića mlađima od osamnaest godina. Čak sam se jednom u društvu glupo požalio kao ne mogu da pošaljem ćerku u prodavnicu po pivo kao što je mene slao moj otac.
Pivo je bilo na stolu i gledao sam ga sa strahopoštovanjem. Uzeo sam prvi gutljaj, kao i moji prijatelji, koji je prijao, posebno posle plaže na temperaturi preko trideset stepeni. I to kako je samo prijalo! Bilo je otkrovenje. Sledeći gutljaj je bio sigurniji. Krenuli smo da hvalimo pivo i da pričamo. U jednom momentu priča se ubrzala i sve je manje imala smisla a nismo ni stigli do pola flaše. Tu smo i stali. Ne znam kolko vremena smo tamo proveli ali ne više od sat. Ustali smo i oteturali se do stepenica koje su vodile do bunglaova.
Bio sam pijan. Potpuno nov osećaj ni nalik ničemu što sam do tada osetio. Jedino možda buđenju iz narkoze posle operacije krajnika. Kada smo stigli do mesta gde smo spavali primetili su nas prijatelji i pritrčali nam u susret. Nikad mi neće biti jasno zašto ali u tom moemntu smo počeli smo se praviti smo pijaniji više nego što smo stvarno bili. Teturali smo sve više i polako se pretvarali u klovnove. Kada su prišli do nas pravili smo se da ne možemo stojati na nogama pa su nas uneli u bungalov gde smo zaspali.
Sutradan smo mamurluk pretovrili u junačke rane a naše jedno pivo u herojsko delo. Do kraja letovanja nismo više ponavljali ovo junaštvo jer niti nam je prijalo a osećaj prijanstva, ma koliko bio u nekom početnom momentu prijatan, ipak me je uplašio zbog gubitka kontrole nad umom i telom a to nije bilo nešto na što sam bio spreman. To govori da je prvo pivo došlo isuviše rano. Sada kada sam roditelj potpuno podržavam zabranu služenja pića mlađim od osamnest godina a moje prvo pivo je bilo popijeno četiri godine pre toga. Odmah po povratku sa mora stiglo je i drugo pivo a zatim i sva ostala.
Nemam pojma kako bi reagovao da moja ćerka u osmom razredu popije prvo pivo. Siguran sam da bi me to zabrinulo i užasnulo. Ako bi joj prebacivao bio bi licemer. Ako bi ćutao ne bi se mogao nazvati dobrim roditeljem. Znam da su takve stvari deo ispitivanja sebe i sveta a posebno u tim godinama kada još nepostoje izgrađeni filteri a um je tako ispitivački povodljiv.
Već to leto prvo pivo se pretvorilo u dva piva za veče a broj se samo vremenom povećavao. U srednjoj školi se pretvorilo u jedno pivo za vreme velikog odmora sa četvrt hleba i paštetom u obližnjoj prodavnici. O kako se samo nadam se da moja ćerka neće čitati ovaj blog. A možda ga u njen pretraživač ubacim kao zabranjene web strane. Biće da sam konzervativni licemer sa liberalnom prošlošću ali šta da se radi. U stvari ova licemernost se odnosi samo na alkohol. Čudno!?
Šta reći o ekskurzijama koje su bile pravljenje da se upoznaju druga mesta dok smo mi većinu vremena provodili u sobama sa flašama alkohola. Putovali smo po celoj bivšoj SFRJ ali ne mogu da se setim u opšte gde smo to bili. Soba, alkohol i cigarete. Ili izlasci gde je opijanje bilo svrha. Koncerti na kojima se, iz nekog nepoznatog, mnogo bolji provedeš kada si pijan i ničega se nesećaš.
Zašto baš pivo? Pivo je bilo piće moje generacije. Većina mojih prijatelja je slušala pank a u to vreme je vladalo mišljenje da je pivo piće pankera. I verovao sam u ovo sve dok se nisam upoznao, nakon koncerata, sa nekim pank bendovima i video kako piju uglavnom viski sa kolom. Pivo je imalo i još jedno značenje za moju generaciju. Naši roditelji su pili uglavnom vina i razne rakije pa je pivo bio još jedan način da budemo dugačiji od njih, da pokažemo da smo ne zavisni, da nismo oni da mislimo na drugi način. Ovo je verovatno prirodno htenje svakog mladog čoveka koji se tek formira. Kasnije će mo se vratiti špricerima ali to ima veze sa kasnijim kretanjem celokupnog društva u prošlost. I dan danas je pivo moje omiljeno piće a žestoka pića pijem u posebnim prilkama koje su ovde zaista veoma retke. Naravno tu je i vino ali ne i špriceri jer verovatno plamen odklona od prethodnih generacija još uvek gori a posebno je pojačan događajima devedesetih. Ali o ovome u nekom drugom postu koji bi se mogao zvati uticaj društveno političkih kretanja na alkoholna kretanja.
Prvo opijanje i početak konzumacije su doveli do toga da alkohol više ne gledam kroz druge već kroz sebe. Sve to se poklopilo sa odrastanejm koje se odvijalo na isti način. Ispitivanje sebe, svojih namera, svojih osobina, svoje psihe, i svojih granica. Fokus je pomeren na ja, a to ja se prvo uhvatilo za pivo. Verovatno nije slučajno da jedan pivopija završi u, Češkoj republici, zemlji piva. Kao što verovatno nije slučajno što je moj prvi post na blogu bio baš o pivu i Pragu. Prag u pivu.
Bob Lebowski
Ovaj tekst ulazi u izbor za najbolji blog tekst na konkursu RTB-a Flaša nema dno