Kada sam nekim prijateljima rekao da pišem ove tekstove za konkurs “Flaša bez dna“ prvo su se nasmejali nakon čega je sledilo čuđenje kakve veze to sve ima sa čovekom koji pije. Izgleda da je alkoholizam, po njima, nešto što se tiče onih koji ne piju i onih koji se njime bave profesionalno odnosno lečenjem. Sudeći po ovome oni očekuju da držim stranu alkoholičarima jer sam jedan od njih. Dobro, ne baš potpuno ali pijem. Oni koje sam pitao takođe manje ili više piju i sebe ne smatraju alkoholičarima ali ni onima koji bi o tome trebali da imaju nekakvo mišljenje. To se uvek događa drugima.
Događaji koje sam opisao u prošlom postu i kasnije rođenje ćerke su učinili da se sve više zamišljam nad ovim problemom. Mogućnost da mogu nekoga povrediti me je učinila odgovornijim nego što sam to nekada bio. Još jedan dokaz da nisam alkoholičar, mada slabašan, je da imam duže periode kada ne pijem. Nekad par nedelja a nekada i ceo mesec. Nije to nešto što činim sa namerom kako bi istestirao sam sebe već je to jednostavno usled manjka prilika i povoda za pijenje. I dalje se krećem putem koji vodi uz moj alkoholni breg.
Alkoholičar se ne rađa on se postaje kao što se i čovek ne rađa već postaje. Svojim ispravnim delanjem, odgovornim ponašanjem, iskrenom interakcijom sa drugima, sticanjem znanja i iskustava mi formiramo sebe i postajemo ljudi. Ovaj proces može ići i u obrnutom smeru. Dovoljno je setiti se mnogih zlikovaca koji su svojim ponašanjem ubili u sebi svaku ljudskost. U tom formiranju nismo sami. Isto tako onaj ko nije može postati alkoholičar i obrnuto. Ono što je čini mi se bitno da to nije nikavo jednom i zauvek određeno stanje u kojem možemo da se opustimo i večno uživamo. Put je pun zamki, provalija i opasnih delova a koliko ima do vrha nikad se pouzdano ne zna. Jedini pouzdani kompas na tom putu su ljudi koje volimo i koji su nam dragi.
Verovatno postoji i genetska predodređenost da li će neko biti skloniji alkoholu ali to nije dovoljno da se postane alkoholičar. Pritisak sredine i potuno zanemarivanje opasnosti od alkohola kao i njegova imperativna dostupnost u raznim prilikama u mnogome pomažu ovome. Ako ovome dodamo izbegavanje da se čovek koji ima problema sa alkoholom gleda kao neko kome je potrebna pomoć, kao neko ko je bolestan šanse da se postane zavisnik od alkohola se uvećavaju.
Kada sam bio dete važeća predstava o alkoholičaru je bila da je reč o nekome ko je beskućnik, siromašan, bez posla i kome je jedino to preostalo. Kasnije sam se uverio da su ovome podložni svi ljudi bez obzira na njihov društveni, socijalni ili ekonomski položaj. Život jeste pun problema i straputica a alkohol može biti primamljiv u tim momentima i, kako sam to već naveo u prethodnom postu, opuštajući. Sve to može imati i bilo šta drugo od knjige do sporta ali alkohol je nešto što je u svesti od malih nogu kao nešto što pomaže i to je nešto čega se čovek teško rešava. Kada sam u takvim situacijama, iako sam nepušač, počinjem paliti jednu cigaretu za drugom. I naravno to mi ništa ne pomaže ali ipak to činim.
Postoji i još jedan apsekt koga sam tek nedavno postao svestan usled prohibicije koja je bila zavedena u Českoj Republici. Deset dana je bila zabranjena prodaja tvrdih alkoholnih pića zbog trovanja i smrti trideset ljudi metanolom koji je došao iz ilegalnih destilerija falsifikovanih pića. Ljudski život je na prvom mestu i prohibicija je bila na mestu jer se nije znalo koja pića sadrže metanol. Već drugog dana je počela da se povlači priča da će država i mnoge firme mnogo izgubiti ukoliko se ovo oduži. Vremenom je ta priča postala sve jača i glasnija iako zabrana nije važila za pivo i vino. Pojavile su se neverovatne cifre koje se tiču alkoholne industrije i svih ostalih njenih vidova. Počelo se pričati o propasti države ukoliko se prohibicija ne ukine a posebno sada kada se još uvek osećaju posledice ekonomske krize. Nakon svih ovih cifara i reči postalo mi je jasno da društvo neće nikada, sa dovoljno ozbiljnosti, prići ovom problemu. Prohibicija je ukinuta a reklame sa alkoholom su postale sve agresivnije. Proizvođaći i trgovci su preživeli gubitke i sve se vratilo u normalu.
Zaključka nema ali …
Ljudi su oduvek pili. Mnoge sada već nepostojeće civilizacije su znale za alkoholna pića. Stari Grci su obožavali Bahusa, raskalašnog boga pijanstva, a svetkovine u njegovu čast bile su prilika da se zaboravi na svakodnevne životne probleme i nevolje. Stanje pijanstva je bar na momenat te probleme stavljalo u stranu a to je nešto što je potrebno svakom čoveku i danas. Živimo isuviše promišljeno, izvesno i zanemarujemo sadašnjost zarad budućnosti. Radimo na primer ceo mesec za platu koju ču dobiti tek u budućnosti deset dana nakon odrađenog posla. Seljak preko cele godine radi za jednu žetvu. Isuviše promišljenosti dovodi do zamora zato ponekad činimo ne promišljene stvari koje unose bar malo promene u ustaljeni tok. Jedna od mnogih ne promišljenosih stvari koja čini da sva banalnost života na momenat isčezne je alkohol. Previše promišljenosti može biti opasno isto kao i previše ne promišljenosti a sredinu je teško naći jer ona kao da pripada bogovima a nama ljudima ostaje odbijanje od jedne do druge strane.
Ne znam kako pomoći alkoholičaru osim da ga pokušam nagovoriti da se prijavi na lečenje. Sve ostalo je stvar onih koji su školovani za to, njihovih metoda i ljudi koji su mu dragi. Ovi tekstovi ne idu u tom smeru a nisu niti nekakva preventiva da se ne postane alkoholičar. Samo želim da pokažem način na koji se zamišljam nad ovim problemom i podelim ga u nadi da će neko drugi naći bar jedan deo koji će ga da usmeriti da se zamisli, o istom, na sebi svojstven način.
Sve ove tekstove je napisao čovek koji pije već dvadeset i pet godina sa manjim ili većim intezitetom. Čovek kao i svaki drugi pun mana i par dobrih osobina. Čovek koji ne želi da bilo koga savetuje već da ispriča svoju priču. Čovek koji se penje po alkoholnom bregu ali za sada ima pouzdane kompase koji ga usmeravaju, okolnim i sporim stazama, prema vrhu za koji se nada da nikada neće videti.
Nadam se da će se nastaviti.
Bob Lebowski
Ovaj tekst ulazi u izbor za najbolji blog tekst na konkursu RTB-a Flaša nema dno