Vasilije Akvamarić hidro-genetičar Beograd 2083. godina
Danas je 70 godina od osnivanja našeg instituta za hidro genetiku, „Nikola Selaković“. Pre 70 godina, tačno na dan Velike Artiklistička Revolucije kada su snage Naših Proizvoda umarširale u Beograd i oslobodila ga od hrvatskih proizvoda, poslednje hrvatsko uporište. Borbe su se prvo vodile po predgrađu. Osvajala se prodavnica po prodavnica, kafana po kafana, hotel po hotel, magacin po magacin. Gubici na našoj strani bili su ogromni ali svaka žrtva je ugrađena u našu slobodu. Naši borci su često ginuli od lukavo postavljenih zamki hrvatskih proizvođača. Dešavalo se da jedan poklopac sardine pri prvom dodiru odskoči i istog momenta amputira ruku ili prst nekom od naših junaka. Posebno su opasne bile mineralne vode. Jedno nepažljivo otvaranje prethodno promućkane flaše, od strane hrvatskih diverzanata, dovodila je do prskanja vode u oči i slepila. Nismo imali dovoljno obučenih ljudi za otvaranje i deaktiviranje mineralne vode. Morali smo se snalaziti sa onim što imamo. Ni sa ostalim proizvodima nije bilo ništa lakše. Hrvatske paštete su znale da ekspoldiraju pravo u lice, hrvatski slatkiši su ostavljali lepljive tragove između prstiju koji su se nedeljama teško i bolno skidali, čepovi hrvatskog piva su nanosili smrtne posekotine a deklaracije na hrvatski proizvodima pisane latinicom bile u uzrok mnogih psiholoških trauma.
Kada je grad jednom bio oslobođen, dok se većina veselila naš osnivač, N. S., je stao na ušće Save u Dunav i izgovorio čuvenu rečenicu: „A voda? Šta ćemo sa hrvatskom vodom u Savi?“ Tada još niko nije slutio šta sve može da izmisli zli hrvatski vodeni um, osim našeg vizionara. Već sutradan je ovo pitanje postavio novim srpskim artiklističkim vlastima koje su upravo osnivale NRSP (Novu Republiku Srpskih Proizvoda). Niko na ovo pitanje koje je sve stavljalo pred veliku dilemu nije imao odgovor. U početku bilo je predloga se jedinice SPC (Srpske Proizvodne Crkve) postave na ušće i danonoćno izvode obred prekrštavanja reke Save u svetu srpsku vodu što je u načelu bilo prihvaćeno ali su svi znali da to nije dovoljno. Čak i kada je ovo bilo dopunjeno sa bacanjem bombi u ušće u pravilnim vremenskim intervalima, kako bi se odstranilo hrvatstvo iz vode, znali su svi da još uvek može da se provuče koja neprijateljska kap. I pored ovoga oba rešenja su odmah stupila na snagu ali istog dana je otvoren i naš institut koji se bavi poboljšanjem metoda za posrbljavanje vode u Savi.
Hidro genetički institut je mnogo toga uradio za ove godine. Unapredili smo mnoge molitve i razvili nove vrste bombi. Počeli smo sa izdavanjem časopisa „Nova srpska hidro genetička misao“ koji radi na širenju istine Velike Artiklističke Revolucije i njenih dostignuća. Izdali smo gomilu značajnih naučnih brošura među kojma se izdvajaju: „Vreme vode“, „Vreme hrvatske vode“, „Vreme hidro genetike“, „Vreme poklopaca sa konzervi sardina“ , „Vreme ekspoldirajućih pašteta“ i mnoge druge. Redovno pravimo spiskove nepodobnih proizvoda koji se određuju za uništavanje i proterivanje. Osnovali smo političku partiju SRS (Srpska Radikalna Slavina) koja uz Naše Proizvode čini jedine dve partije. Prvi smo započeli da upozoravamo javnost na potrebu odbacivanja proizvoda iz Republike Srem i Republike Mačve. Inicirali smo pisanje rezolucije koja će biti osnova za pregovore sa takozvanom Republikom Šumadijom, i njenim takozvanim predsednikom Sašom Popovićem zvani Poskok. Republiku Šumadiju nikada nećemo priznati pa čak i po cenu da neuđemo u Banatsko-Bačku Uniju. Prvi smo podržali najpoznatijeg zatvorenika, u međunarodno sudu u Novom Sadu, Nikolu Selakovića kome se sudi zbog verske netrpeljivosti prema vodenim tokovima Republike Podunavlje i zastrašivanje proizvoda iz Republike Zaječar. Čekamo da nam se ovih dana vrati jer sud u Novom Sadu nema nikakvih dokaza protiv njega. Pokrenuli smo akciju prisluškivanja potoka za koje se ispostavilo da nisu ni malo bezazleni.
Ovo je samo jedan deo stvari koje smo napravili i na koje smo ponosni. I ovu godišnjicu će mo provesti radno jer nerijatelj nikada ne prestaje sa proizvodnjom. Primereno je da završim tekst sa krilaticom koju je stvorio naš osnivač. „Voda je mila ako je naše vere bila“.