Branko Črnac Tusta (1956 – 2012)

Tusta (1956 – 2012)

Prvi put sam gledao KUD Idijote pre dvadeset i pet godina na novosadskom Mašincu a poslednji put na Egzitu pre nekoliko godina.

U vreme kada je nacionalistička zver orštrila zube, jedan od malobrojnih glasova razuma koji je odjekivao tamom u kojoj smo morali biti oslonjeni jedni na druge dok smo se dozivali kroz noć. *

Tustin glas nam je neprestano objašnjavao da se moramo boriti razumom, jedinim sredstvom normalnih ljudi jer u mraku, iako se ništa ne vidi, tama glas sprečiti ne može. Mi smo ljudi iz podzemlja i imamo svoje načine, hrabrio nas je Tusta, oni su na savim drugoj strani a mi smo ljudi iz podzemlja. Pevao nam je Tusta da je ljudi sve manje pitajući se gdje li su samo otišli,  zašto se od njega kriju i gdje su nestali. Da li se od sebe kriju ili su nestali pitao se on dok se zlo valjalo ulicama. Pitao se Tusta svojim glasom kako to može da na tuđim leđima ima uvjek ko mudruje. Znao je Tusta da je glupost neuništiva, da je pobijedila i da su sreća i sloboda u lancima ali da se zlotovrima treba smejati u lice i ne zaboraviti sva beščašća jer će nam sutra opet isto pričati. Fuck the system. Primetio je da se svi mi menjamo ma koliko se borili i dan nam srce nestaje i da postajemo nešto što nismo želeli jer nema za čime da se tuguje ovde se samo luduje i ako ode otići će zauvjek. Pevao je Tusta da će se sjećati ma šta mu uradili, ma šta mu učinili i ma šta mu govorili jer najvažnije je kada srce radi bim-a-bam a onda je svaka fontana sreće premala.

Tusta, zbogom Meštre i hvala.

Bob Lebowski

*„Nemam iluziju i ništa ne očekujem… Ne, ne, kraj propadanja nije moguće sagledati: on se za jednu ili dve generacije neće ublažiti. To je naša sudbina… Nećemo doživeti nove epohe. Borićemo se u potpunom mraku. Moramo se navići da to primimo bez preterane tuge. Oslonimo se jedan na drugog, i dozivajmo se u tami”. Pierre-Joseph Proudhon

KUD Idijoti – Ali nije to još gotovo

KUD Idijoti – Ja sjecam se

KUD Idijoti – glupost je neunistiva

KUD Idijoti-Za tebe