Ako ne iz prava a ono bar iz mnogobrojnih kriminalističkih serija znamo da normalan sled okolnosti, kada se dogodi zločin, je da se prvo vodi istraga, zatim dolazi suđenje i na kraju kazna. Ovo nam i govori zdrav razum i logika ukoliko nepostoji drugi izvor informacija. Svaki pravni sistem u svetu koji želi da nosi taj naziv ima ovakvu strukturu procesuiranja zločina. I pravni sistem Srbije je bazairan na ovome ali nije to to. “Nije to to” u Srbiji se može primeniti gotovo na sve od institucija, preko osećanja, politike, pravde, znanja, odgovornosti do ljubavi, kako to u prvoj glavi “Uvoda u astronomiju” piše poznati srpski terorista Sreten Ugričić. Postoji u Srbiji sve ali nije to to.
Primer za ovo nalazimo u neverovatnoj javnoj hajci na Nenada Čanka zbog njegovog strašnog zločina počinjenog juče u Novom Sadu. Ako mislite da je nakon toga usledila istraga onda se grdno varate, ona se je završena pre samog zločina isto kao i suđenje i sama kazna. Kako je to moguće?
Kazna za zločin od pre nekoliko dana je određena još 1990 godine u Novom Sadu. Bio je to tek početak višestranačkog života u Srbiji. Išao sam tada u srednju školu I tek što sam stekao pravo glasa grozničavo sam želeo da se što pre priključim tom novom svetu politike. Milošević i njegovi komunisti naravno nisu dolazili u obzir jer tada smo još leteli na krilima antikomunizma a bilo je jasno čak i jednom srednjoškolcu da je u pitanju obični tiranin. Izbor je pao na velikog kralja trgova Vuka Draškovića koji je u tom momentu bio najpopularniji Miloševićev protivnik. Preko prijatelja iz tadašnjeg SOPO-a sam saznao da se u Novom Sadu organizuje miting opozicije i to na SPENSU-u. Željno sam čekao taj dan kao bi prisustvoavo na svom prvom političkom mitingu. Spisak učesnika sam samo preleteo pogledom i niko od njih mi nije bio u to vreme poznat. Bilo je tu mnogo partija koje su više bile morbidna četnička udruženja poput partije M. Jovića iz Stare pazove ako me sećanje ne vara. Mislim da je prvi govorio Vuk Drašković ali i poslednji. Predposlednji govornik nije ni stigao da stigne do mikrofona a salom su se prolomil gromoglasni zvizduci i povici da odlazi sa govornice dajući mu do znanja da ne želi čuti šta ima da kaže. Govornik je malo zastao i pogledao prema masi. Svi su i dalje zviždali i urlali da odlazi. Nisam imao pojma o kome je reč pa sam upitao prvog do sebe ko je to i zašto mu zvižde. Odgovorio mi je između dva zvižduka da je to neka budala ali nije znao ništa više da mi kaže. Moj drugi sused je znao da je to Nenad Čanak i da hoće da otcepi Vojvodinu od Srbije uz naravno psovku a zatim je nastavio da zviždi. Govorniku je prišao je Vuk Draškovič i uzeo mu mikrofon kako bi umirio publiku i omogućio Nenadu Čanku da nesmetano održi svoj govor. Publika se istina primirila dok je pričao Vuk Drašković ali čim je počeo Nenad Čanak da govori usledila je salva zvižduka koju je on uz povišen glas i verovatno malo pojačan ton na zvučnicima ipak nadjačao sa svojim pitanjem “Kome vi zviždite, meni ili Miloševiću”. Ostatak govora čijih se delova ne mogu setiti ni uz najveći trud je protekao na isti način ali ono što pamtim je da me je taj govor spasao učlanjena u SOPO. Govor Nenada Čanka me je začudio jer u to vreme sam delio svet oko sebe na one koji su protiv i za Miloševića ali evo imao sam ispred sebe čoveka koji je održao jedini pametni govor te večeri i postavio najvažnije pitanje u tom momentu ali on ne odgovara ni jednoj ni drugoj strani. Saznao sam sutradan više o njemu i njegovoj partiji kojoj se isto tako nisam priključio jer sam iz njegovog govora shvatio da Srbija ima u tom momentu jednog neprijatelja i da su nebitne pozicije sa kojima delujemo. Miting je održan nede u kasnu jesen a tu sam zimu proveo napolju cepajući plakate SPS po celom gradu a krupni vlažni sneg mi je u tome činio ogromnu pomoć vlažeći papir.
Ono što tada nisam video je da je još tada Nenadu Čanku dostvljena njegova kazna. Zločina nije bilo ali to nije smetalo režimu Slobodana Miloševića da mu organizuje dugogodišnje suđenje i istragu. Neprestano su se proizvodile laži na svim medijima u rukama režima u vezi Nenada Čanka. On nije imao prava na odbranu ni advokata u ovom dugogodišnjem montiranom procesu.
Onda je stigao peti oktobar i srušena je Srbija Slobodana Miloševića i pojavila se neka druga Srbija. Ova nova Srbija ispostavilo da su uglavnom sastavljeni od onih što su Nenadu Čanku zviždali na mom prvom političkom mitingu. Čanka ne voli ni prva ni druga Srbija. Kazna i presuda su davno donete i tu nije bilo šta da se radi. Ostalo je još da se pronađe zločin.
Dugo godina se tragalo, tipično Srpski, proizvoidnjom raznoraznih tračeva u nadi da će se bar jedan od njih obistiniti i tako staviti tačka na slučaj Nenada Čanka. Ne znam političara u Srbiji koji je pored pokojnog Zorana Đinđića i Čedomira Jovanovića navukao na sebe toliko mržnje. Srbija je ubila Đinđića, Čedomir Jovanović je otišao u Guču i zatražio oprost što su ga mrzeli a jedino je Nenad Čanak ostao usamljeni predmet srpke nacionalističke mržnje. Mržnja se vremenom povećavala jer je Nenad Čanak i dalje postavljao pitanje “Kome vi zapravo zviždite.” Odnosno ovg puta malo modifikovano „Koga vi zapravo mrzite?“. I davao je odgovore kao i prvi put: srpski fašizam, šovinizam, odustvo svakog razuma, genocid, zločine, rušenje gradova, mržnju, bedu, siromaštvo …
Srbija ga je sve više mrzela i čekala nejgov zločin kako bi formalno pravno bili ispunjeni zakoni srpskog pravnog sistema u kome biva ono što nigde nebiva.
I zločin se desio juče. Svi zviždači, političari, celokupna javnost, vitualni svet Srbije se digao na noge i sa olakšanem dočekao okončanje najdužeg montiranog procesa u istoriji. Kocke su se složile a salva je krenula. Nikome nije bilo ni malo važno sta se dogodilo te večeri jer presuda je već bila doneta. Nenad Čanka je kriv i tačka.
Izmileli iz svojih rupa svi oni koju su proterivali Hrvate iz Hrtkovca da nam pojasne kako je grozno to što se desilo jer Novi Sad je multikulturalni grad otvoren za sve. Javili su se oni što su primali osuđene kriminalce u parlament i ljubili slike Mladića i Karadžića i svi oni što mu zdušno već godima zvižde. Javilo se kuso, repato i virtulano da osudi čin o kome nisu imali nikave informacije jer sam pomen Nenada Čanka je bio dovoljan.
Prva, druga i sve ostale Srbije su se konačno udružile a ujedinila ih je mržnja prema Nenadu Čanaku. Nenad Čanak će biti kažnjen ili ne za ono što je ili nije učinio te večeri. Problem je što će za to vreme ljubitelji lika i dela Mladića, Karadžića i Miloševića i dalje mirno sedeti u svojim vilama i nazdravljaju sami sebi i kulturi zaborava. Koga vi zapravo mrzite?
Bob Lebowski
“Problem je što će za to vreme ljubitelji lika i dela Mladića, Karadžića i Miloševića i dalje mirno sedeti u svojim vilama i nazdravljaju sami sebi i kulturi zaborava”.
Ne, nije problem u tome, jer biti ljubitelj nije krivično delo. Fizički napasti i povrediti nekoga, jeste. Ako smo krenuli da stvaramo, tj. reanimiramo pravnu državu, zašto ne bismo krenuli i od Čanka? Ili ćemo se, kao u osnovnoj školi, izvlačiti bednim izgovorima, tipa svi su ili svi nisu? Dakle, ako neko pre 10 godina nije za nešto kažnjen, ne mora ni Čanak sad? Sigurno je da su neke stvari propuštene, ali jednom se mora početi.
Hvala na komentaru. U tekstu nisam raspravljao o samom incidentu koji je počinio Nenad Čanak jer se podrazumeva da će svako biti kažnjene za ono što je učinio shodno počinjenom delu. Mislim da ni nema potrebe da to posebno pominjem jer zalagatii se nešto posebno da Nenead Čanak bude kažnjen je besmisleno jer tu je pravni sistem koji to radi po automatizmu. U tekstu sam hteo samo da ukažem na neprimerenu hajku javnosti i to samo zato što je u pitanju Nenad Čanak. Ono čega se najviše grozim je moralisanje naprimer političara iz SPS-a ili SNS (ex Radikali) koji su ga unapred osudili i koji se zgražavaju nad time što je Čanak pri tom psovao ološ Beogradsku. Vrlo dobro znamo ponašanje i rečnik tih ljudi koji danas daju izjave kako su Novi Sad i Vojvodina multikulturalne sredine uvek otvorene za sve. I to posle Hrtkovaca, zarđalih kašika i ostalih beščasnosti. Zbog svega ovoga je tekst takav kakav jeste. Spominjati da Nenad Čanak treba da bude kažnjen je isto kao i kada bi rekao da ako padne kiša put će biti vlažan. Ali ako treba evo izjavljujem Nenad Čanak treba da bude kažnjen zato što je drugom čoveku naneo telesne povrede.
Bob Lebowski
Svakako zaboravljaš dugogodišnje bahato i neodgovorno ponašanje dotičnog g. Čanka, koje nije ništa bolje od ponašanja nekih članova pomenutih stranak. Zapravo, ne mislim da je išta bolji od njih, već samo druga krajnost.
Nisam siguran na šta se odnosi to bahato ponašanje ali ako je reč o navodnim finansijskim malverzacijama i bespravnom bogaćenju onda tu isto važi što i za to što je pretukao čoveka. Tu je pravni sistem koji će to da reši. Koliko sam video on je dao ostavku kao poslanik i neće se kriti iza poslaničkog imuniteta. U njegovom interviju vidim i da je sve priznao iako je prvi put negirao da je išta bilo, što je takoše za osudu. Sada kada nema imunitet i kada su na vlasti njegovi politički oponenti ništa ih ne sprečava da istraže i njegovo bogaćenje ili bilo koji oblik kriminalne delatnosti. Ono na šta ukazujem je stvar za koju i sama kažeš da nije za krivično kažnjiva ali je moralno odvratna. Tim mislim prvenstveno na kreatore politike devedesetih koji sada glume moralne gormade i prkrajaju svoje biografije. Više je nego jasno da oni godinama kanališu mržnju javnosti prema Čanku. Dakle moj tekst nije kriminalno istraživački jer nemam pojam kako se radi. Samo ukazujem na jedan aspekt u svemu tome koji mislim da je odvratan i ono što je najgore ono loša pouka iz nesreće koja je zadesila ove prostore. I u pravu si kada kažeš da njegovo ponašanje nije drugačije od ostalih političara ali sa malom razlikom da Nenad Čanak nije nikada podržao veliko-srpsku politiku, nikada nije proterivao ljude iz njihovih gradova, niakda nije pričao o ubijanju zarđalim kašikama niti je učestvovao ili podržavao zločine. Misli da je to osnovan linija koja ga odvaja od onih na koje sam u tekstu mislio.
Pozdravljam te i koristim priliku da te upitam da li sam u tekstu o posebnim prilikama pogodio ono što si imala na umu?
Hvala ti na komentarima jer oni popunjavaju sve rupe u mom tekstu i čine ga potpunijim i razumljivijim.
Bob Lebowski
Dakle tokom devedesetih, čiji mrak se na svakom od nas drugačije reflektovao, Čanak je takođe imao razne nacionalističke ispade, ne veliko-srpske, ali svakako grand-lokal-patriotske. Bio je poznat (lično mogu da svedočim) kao prijatelj sa Branislavom Lainovićem-Lajavim, osnivačem Srpske garde (koja se borila u Hrvatkoj i Bosni), kriminalcem (osuđivanjim) i takođe kvazi-lokal-patriotom koji se sa poštovanim g. Čankom udružio u veoma glasnom zalaganju za proterivanjeprvo Crnogoraca, a potom i svih ostalih ne-Vojvođana iz Vojvodine, poglavito iz Novog Sada. Po meni, to je pandan Hrtkovcima. Sa motora tog istog Lainovića Čanak je i pao i ostao delimični invalid, nakon svakodnevnih jurnjava po Novom Sadu.
Takođe, brzo su ućutkani mediji koji su govorili o njegovim poslovno-kumovsko-prijateljskim vezama sa Đurom Mutavim i Nešom Opačićem, koji su isprva bili deo klana B.Lainovića, da bi se kasnije prešaltali na trgovinu droge i privoleli surčinskom klanu. Da podsetim, g.Čanak se nikada nije odrekao prijateljstva sa dotičnima, čak se nije ni distancirao. Ne primenjujem izreku “s kim si takav si”, ali čini mi se da ovde ima mnogo čega indikativnoga.On je takođe širio mržnju i netrpeljivost, samo ne prema drugim narodima, već prema delu svog.
Dalje, g. Čanak je (za one koji se toga ne sećaju) u jednom lokalu izvadio pištolj i uperio u glavu čoveka koji je odbijao da potpiše brakorazvodne papire ženi koja mu je zbog toga pretila bobmbom. Čanak nije znao da je u pitanju Skrivena kamera, ali nikome nije bila čudna njegova reakcija kao ni činjenica da nosi pištolj i da je spreman da ga upotrebi.
G. Čanak je osoba puna mržnje..prema svemu i odlično je iskoristio svoj politički angažman da svoju donekle psihopatsku prirodu svede u koliko-toliko prihvatljive okvire.
Meni je žao kada ljudi u njemu vide oslobodioca ili borca za nezavisnost Vojvodine i šta već ne, jer po mom mišljenju, on nije apsolutno ništa od toga. On je čovek sa narcisoidnim poremećajem ličnosti koji je politiku i svoje naivne birače iskoristio. Verujem da će se vremenom pokazati da je sve ovo što si u njegovu odbranu napisao veoma naivno.
Nisam za to da iko bude osuđen pre nego što istražni organi urade svoj posao, ali poznajući njegov background i meni je cela priča delovala izvesno.
Poenta mog odgovora je da svi ti koji su prvi hitnuli kamen zaslužuju kamen i sami, ali ovog puta govorimo o njemu. Njihova krivica ne umanjuje njegovu.
Bojim se da ne razumem prvi pasus. Koliko znam Čanak je po nacionalnosti Srbin i teško mi je da shvatim formulaciju “grand-lokal-patriotske”. Da bi ispad bio nacionalistički mora biti i učinjen u ime neke nacije. Dopuštam da se Čanak može osećati i kao Japanac i kao Englez. Ono što je problem je da ukoliko je u pitanju nacionalistički iskaz mora iza toga stojati neka nacija, neki broj ljudi u čije ime će to biti učinjeno (a kao što je to na primer učinio Ratko Mladić u Srebernici i rekao da je poklanja srpskom narodu) ali ja to u ovom slučaju nevidim. Ne znam za grand lokal patriotsku naciju. Tih godina su Novim Sadom drmali radikal zato ne znam kao je to nameravao da učini progon Crnogoraca. Možda je u svojoj glavi to želeo ali to je ne moguće saznati. Čudna je i formulacija Lainovića koji je čas veliko srpski nacionalista koji sma Srpsku gardu a čas grand lokal patriota. Koliko znam tada je Srbija bila jednoj državi sa Crnom Gorom i Crnogorci su bili i smatrani za Srbe tako da je čudno da jedan veliki Srpski patriota poput Lainovića odjedamput postaje autonomaš koji mrzo Crnogorce/Srbe. Zbog svega ovoga poređenje sa Hrtkovcima je neukusno. To da je Lainović bio zaštitnik Novog Sada je samo mafijaško-urbani mit jer čovek je samo štitio svoje poslove a znamo kakvi su to poslovi bili. Sve drugo navedeno spada u domen kriminalistile i vrlo je lako procesuirati. Veći deo Srbije bi voleo da vidi Čanka u zatvoru. Sada je šansa. Njegovi protivnici su na vlasti i biće vrlo lako povesti istragu o svemu ovome što ste nabrojala. Njegovi protivnici su i pre toga bili na vlasti i znamo kolko je žestoko kritikovao vladu V. Koštunice ali od optužbi nije bilo ništa. O Čankovom mentalnom profilu ne mogu da kažem ništa jer nisam ni blizu njemu niti njegovim krugovima. Vaše optužbe protiv Čanka koje se tiču kriminalnog dela mi deluju ozbiljno i ako imete bilo kakav dokaz mislim da vredi otići u policiju i to pokazati.
Hvala još jednom na komentaru.
Bob Lebowski
Nema na čemu. Neću dalje polemisati, jer vidim da nema svrhe. Onome ko ima zacementirano mišljenje o bilo čemu, ne vredi govoriti. Očigledno se ne sećamo istog Novog Sada i istih ljudi koji su njime drmali ’90-2000. Sve što sam ja napisala je istina i poznata je nadležnim službama, i svima koji žele da znaju i ne zabadaju glavu u pesak, no na žalost Gospodin je vazda bio zaštićen na ovaj ili onaj način.
Sve što je Vama “čudno i nerazumljvo” u mojim formulacijama govori samo o tome koliko Vam ni ne pada na pamet da čujete, jer Vas tuđe mišljenje zapravo i ne interesuje.
Elem, ne likujem niti imam ikakav lični interes da dotičnog vidim iza rešetaka, već samo apelujem da niko ne pravi sebi idola, posebno ne lažnog.
Slazem se da dalje nema svrhe polemisati. Moram samo dodati da je tuzno što vam je devedesetih najveći problem bio Čanak. Moja čuđenja su plod formalne logike. Obrazložena su i jasna. Nikada ne pričam o nečemu ako nema osnovu u formalnoj logici. Ne nasedam na mitove. Za vaše tvrdnje niste mi dali niti jedan dokaz i želite da bezpogovorno verujem u njih. Sudeći po vašim izjavama u najmanju ruku ste bili bliski Čanku i njegovim prljavim poslovima. Dao sam samo svoju istoriju, svoj doživljaj i lično iskustvo. U polemiku nikada ne idem da bi promenuo tuđe mišljenje kao što je to vaš motiv. U polemici mi je važna smao razmena mišljenja i to je sve. Vaše tvrdnje sam poklušao odovesti u sumnju,ponavljam, samo formalnom logikom ali nisam dobio niakakav odgovor od vas. Niste prva osoba sa kojom vodim polemiku u vezi Čanka i uvek su reakcije na suprotnoj strani burne i prilično ih je mnogo. Završavaju se u glavnom na pretnjama i četničkim parolama od mojih sagovornika. Sve to samo potvrđuje navode u mom tekstu. Još jednom vas molim ukoliko imate neka saznanja bilo kave vrste o kriminalnim delatnostima Nenada Čanka da odet u policiju i to prijavite. Iz polemike vidim da vam je stalo da pravde i istine tako da bi taj korak bio savim ispravan i logičan.
Hvala.
Bob Lebowski
Potpuno se slazem sa tobom,Gospodine Lebowski. Napad na Gospodina Canka je bio cista provokacija. Beogradska. Mi,Srbi,nista drugo i ne znamo osim da provociramo. I nismo uopste svesni da je taj cin jos jedan razlog vise ka osamostljivanju Vojvoine. Tako nam je bilo,tako ce nam i biti.
Provokacija koja traje od devedesetih. Davno je osuđen samo se čekao zločin. Naravno da Nenad Čanak nije smeo da učini to što je učinio i to je stvar policije i suda. Snosiće kao političar i političke posledice. Tekstom sam hteo da pokažem svu licemernost srpskog nacionalizma i njegov kontinuitet sa devedesetim. Što se tiče Vojvodine misli da sam objasnio u tekstu “Kako sam postao”
Bob Lebowski