Na vaše pitanje da li sam alkoholičar verovatno ću vam odovoriti ne, ja nisam allkoholičar ja sam alkofil. Time ću zapravo želeti da kažem kako potpuno kontrolišem svoju konzumaciju alkohola a ne ona mene i svemu dati ton otmenosti i odmerenosti mada u najvećem periodu dosadašnjeg života mi je bilo sve jedno šta pijem. I biću zadovoljan sa ovom svojom dosetljivošću jer sam nešto što nije niti malo lepo stavio u lepo pakovanje i što je najbolje od svega i sam ću poverovati u to. Šta ćemo naći kada zagrebemo ispod površine?
Još uvek uspon nije počeo jer treba prvo spakovati svu opremu pa tek onda krenuti na put. Spakovao sam prethodnom postu igru i imaginarne čaše pune alkohola koji odrasle čini tako veselim, prvi ukus pivske pene i opor ukus vina na prstu. Vreme je da se pogledamo šta još nedostaje u rancu.
Već sam spomneuo opšte rašireno verovanje o medicinskim čudima raznih vrsta alkoholnih pića. Po ovim verovanjima svaki deo tela ima odgovarajući alkohol koji se o njemu brine, kao kakav paganski bog tačno određenih ingerencija, a svaka bolest na ovom svetu ima svog neprijatelja u alkoholu. Svi znamo da je medicinski alkohol jako dezifekciono sredstvo ali o toj vrsti alkohla nije reč. Ako je verovati pričama odraslih iz mog detinjstva jedna rakija ujutro na prazan stomak čini čudovišne genetske promene i vaše srce pretvara u srce od Terminatora sa sve nezvaničnom preporukom lekara. Rekli bi to lekari javno ali ne smeju zbog nauke kojom se bave, zato što to nisu učili na fakultetima pa stoga mogu to da propovedaju samo u poverenju, onako tiho na uvo da niko ne čuje. Za reumu i bolove u leđima nepostoji bolji lek od krpe namočene u komovicu a dobro je i malo popiti da deluje iznutra kako bi se efekat povećao a izlečenje bilo izvesnije. Kako sam rođen u Sremskim Karlovcima, poznatom vinarskom kraju, čudotvorna dejstva su pripisivana vinu i rakiji lozovači. Kuvano vino sa malo bibera je bio lek koji pred kojim aspirin, baktrim i ostali lekovi mogu samo posramljeno da borave u fijoci i čekaju da budu bačeni. Tanki špriceri su najbolje sredstvo za žeđ i način kako se boriti protiv letnjih vrućina a pripisivano im je i blagotvorno dejstvo na krvni pritisak. Ako ste imali problema sa bradavicama na rukama niste morali ići kod doktora, dovoljno je da ruke dva tri puta na dan držite po minut-dva u rakiji lozovači i bradavice će zauvek nestati. O ulozi rakije u skidanju povišene temperature ne moram trošiti suvišne reči zato što bi se na tome mogla zasnovati posebna grana medicine. Čak i pivo je imalo svoj deo lekovite sfere i to uglavnom u abdomenu. Ako ste u opšte želeli da pomislite na bezbolnu starost u kome će vaši bubrezi, bešika, želudac, creva raditi besprekorno, kao kod deteta, morali ste što češće piti ovo piće sa punom svešću da vi zapravo ne pijete već je u pitanju medicinska preventivna terapija. Sada živim u Pragu koji je poznat po pivu a popis lekovitosti ovog pića se još uvek dopisuje. Svaka nova bolest ima protivnika u pivu. Pivu su što se tiče stomaka konkurisale razne travarice i pića slična pelinkovcu koja su zapravo jedina zalužna što želudac u opšte vari hranu tako da čovek može pomisliti da su sve te trave birali lično patuljci i vilenjaci i stavljali ih u svaku flašu posebno.
Slušao sam kroz detinjstvo ove priče odraslih i polako počinjao verovati da mi nema druge već da ću jednog dana i ja početi da bavim alkoholnim samoizlečenjem. Verovao sam ponekada da je ispijanje akohola jedini razlog što su odrasli u opšte živi.
Nisam dugo čekao a već sam pri prvoj gripi dobio čašu kuvanog vina sa biberom koji mi je svojom toplinom a verovatno i sa ono malo alkohola koje je preostalo zagrejalo moje telo ali i um tako da sam pao u omamljujući san koji je sa buđenjem doneo čudesno ozdravljenje. Bilo je i bradavica po rukama koje su se uvek vraćale iako su bile podvrgnute oblozima od rakije. I to nije bio jedini susret sa rakijom. Oblozi od rakije u cilju skidanja temperature dok alkohol isparava i svakim novim udahom dobijate želju da se smejete. Sve vam je bilo draže što imate temperaturu, tu prijatnu toplotu unutrašnjosti tela pomešanu sa akoholnom parom koje zajedno daju jednu novu i omamljujuću ontološku toplotu bića.
Alkohol nije ima samo fizičke posledice već je takođe lekovito delovao na ljudsku psihu, sudeći po onom što sam čuo i video u detinjstvu. Bezbroj puta sam svojim ušima čuo da se ljubavni jadi najefikasnije rešavaju baš ispijanjem velikih količina alkohola. Ako ona ostavi njega, a on zbog toga počne patiti i biti depresivan, najbolje je da ode u kafanu i napije se kao čovek i sutra kada se probudi biće kao rukom odnešeno. Tako se to rešava a ne da se sedi i pati jer to je loše za psihu i onda čoveku svašta padne na pamet. Divio sam se ovoj jednostavnosti rešenja jer potpuno pijanom čoveku ne pada ništa na pamet već se samo mozak ugasi na neko vreme i ne može sam sebi da naudi. Alkohl je imao i udela u smirivanju napetih međujudskih odnosa što sam dosta kasnije shvatio da je obična prevara ali tih godina se tvrdilo da dve usijane glave spremen da se pobiju treba da samo sednu za sto i popiju zajedno nekih umirujućih alkoholnih eliksira.
Najčešće pseudo psihološko dejstvo alkohola je da poravlja raspoloženje u društvu i diže ga na nivo gde svi postaju veseli i pijani poštovaoci boga Bahusa. Nekoliko puta sam se uverio u ovo na raznim druženjima na koja su me vodili roditelji protiv moje volje. Bili su to uglavnom parovi poput njih koji su imali dete poput mene i sa kojim nisam želeo da imam ništa kao ni ono sa mnom. Nas dvoje bi smestili obično u dnevnu sobu na neizbežnu ugaonu garnituru obraslu miljetama a oni bi seli za trepezariski sto. U početku bi uglavnom ćutali sve do treće čašice a onda bi se muškarci pretvarali u atlete nadljudskih moći sa neverovatnom sportskom proslošću, u ljude zadivljujuće inteligencije koja tek treba da se pokaže, u vrsne poznavaoce svakog oblika ljudske delatnosti, u operske pevače koji svojim glasom obaraju sa nogu sve u okolini, u ljubavnike koji su u stanju da kod žena izazovu platonski orgazam sa razdaljine do sto kilometara i slične stvari. Žene su imale drugačiji pristup ali to je tema za neki drugi post koji će se zvati rat alkoholih polova. Za vreme te bujice reči, koje nisu ništa više značile od tišine koja im je prethodila, ja bi sedeo na ugaonoj granituri pored mog dečijeg pandana i razmišljao da li bi se i nama popravilo raspoloženje ako bi nas dvojica popili kakvo piće. Rapoloženje kod odraslih je stvarno bilo popravljeno a ja sam shvatio da oni mogu satima da govore i da pri tom ništa ne kažu.
Alkoholna mitologija ne ulazi samo u polje zdravstva već i u mnoge druge delove ljudske delatnosti. Ona, kao i svaka druga mitologija, teško podleže kritici i preispitivanju a njeno svođenje na pravu meru je nešto što zahteva zajednički trud mnogih generacija. Raskrinkavanjem ovih mitoloških naratitva bi sigurno pomoglo da se smanji broj alkoholnih zavisnika.
Još nisam stigao ni do podnožija alkoholnog brega a akohol je već bio deo mog detinjstva na gore pomenute načine. Pišući ovaj drugi post shvatio sam da ću se u pričama iz detinjstva mnogo više zadržati jer iz sećanja ne zadrživo iskače sve više detalja kao da sam ih dugo i sam od sebe sakrivao.
Nastaviće se.
Bob Lebowski
Ovaj tekst ulazi u izbor za najbolji blog tekst na konkursu RTB-a Flaša nema dno
Pošto potičem iz porodice u kojoj je svako drugo muško alkoholičar, pitam se da li je moja neotpornost na bilo koju vrstu alkohola pomalo psiho-somatska.Netrpeljivost je svakako realno osnovana. Baš u tim Karlovcima, u kojima si ti rođen, ja sam išla u školu, tako da razumem pritisak sredine u kojoj je i čaša vina na školskom odmoru bila sasvim normalna stvar.
Ispijanje alkohola u “posebnim prilikama” je naročit fenomen. Eto, o tome bi mogao ponešto napisati.
Hvala na komentaru. Te takozvane posebne prilike biće naravno obrađene u nekom od postova. Zapravo pisanjem želi da pokušam naći sve te i najmanje razloge zašto pijemo i da ukažem koliko neke stvari shvatamo suviše olako a koje mogu imati veoma loše posledice.
Bob Lebowski