Naš Vođa

Gost bloger iz budućnosti

Slobodanka Nikolić-Subašić,  učiteljica u vojnoj školi  Beograd Srbija 19.04.2213

Danas je veliki dan za sve nas koji živimo u Srbiji, najlepšoj i najsnažnijoj državi na svetu. Danas je dan Aleksandrove kletve. Povodom ovog svečanog dana u mojoj školi će biti održana molitvena priredba a nakon toga ćemo svi otići na vojnu paradu u centru našeg grada. Srpska vojska će prodefilovati centrom i pokazati svu svoju snagu u vojnoj tehnici i ljudstvu. Pokazaćemo celom svetu koji nas mrzi i koji se svaki dan sprema da nas napadne, da smo uvek spremni za odbranu naše zemlje, da smo spremni na svako odricanje za njenu sreću i sreći našeg velikog Vođe. Niko od nas danas ne bi bio živ da nije njega, sunca nebeskog, Aleksandra IV. On nas svaki dan svojim genijalnim razmišljanjima, kao i njegov deda i pradeda, spašava svetskog zla koje želi da porobi našu otadžbinu na čiju su slobodu i nezavisnost ljubomorni. Mi im to nikada nećemo dopustiti. Neka živi naš mladi i mudri Vođa i neka mu Bog podari dug život. On nas je spasio od bede i siromaštva u kojoj živi ceo svet. Tamo napolju nemaju šta da jedu i žive po pećinama dok mi imamo najmodernije zgrade koje je sam svojim rukama podigao praotac nacije Aleksandar I. Kada je završio sa zgradama pretvorio se u vazduh da bi mi imali šta da dišemo. Da nije njega bilo mi bi se svi ugušili.

Naš mladi vođa, Aleksandar IV, čije je dobro jednako dobru Univerzuma,  obratio nam se juče povodom završetka  trogodišnjeg oplakivanja smrti njegovog oca Aleksandra III, velikog mesečevog zraka, koji je srećom po sve nas ostavio iza sebe naslednika.  Rekao je da je vreme žalosti oficijelno prošlo ali tuga u našem srcu biće večna. Njegov otac,  iako je mogao živeti večno, odlučio je da se pretvori u vodu i tako nas zauvek oslobodi opasnosti da ćemo nekada ostati bez vode. Mi mu zahvalnost dajemo kroz naše suze i kroz obećanje da nikada nećemo pokleknuti pred neprijateljem. Rekao je da se svi sutra pripremimo za svečani dan a onda je otišao da obilazi fabrike i pomno se zagledava u stvari. Kako on samo ume da se zagleda u neku stvar to je neopisivo. On je nekako gleda i sažima u isto vreme. Izvlači iz nje maksimum.

Na vojnoj paradi, povodom Aleksandrove kletve, biće i moj otac. On je oficir i već mu je jedna polovina vojničke bluze prekrivena sa ordenjem a druga ima tek jednu trećinu pokrivenu. Sve je on to zaslužio svojim požrtvovanjem za našeg dragog Vođu i otadžbinu.  Gledala sam ga kako pegla odelo za paradu i tiho pevuši našu himnu “Dogodine na Kosovu“ Ponosan sam na svog oca koji je oficir a i zbog toga naša sledovanja pirinča i sočiva su redovna. Ponekad se plašim kada mora da ostane po nekoliko dana na poslu zbog pojačane aktivnosti neprijatelja koji zbog gladi nasrću na granice naše otadžbine. Jednom je kao dokaz da je neprijatelj u panici i da ne bira sredstva doneo mali šareni papir koji je našao dok je čuvao granicu. Na papiru je neprijatelj podlo nudio povoljnu cenu za odmor na Mesecu  za dvoje. Tata mi je objasnio da je to samo neprijateljska propaganda da unese zabunu u naš narod. Kako oni koji žive u pećinama mogu da odu na mesec a ne mi koji imamo najrazvijeniju nauku i tehniku? To je samo laž, rekao je tata. Ljudi okolo skapavaju od gladi a ipak su dovoljno zli da nam dobacuju ovakve podvale.

Moja mama je isto vojnik kao otac i kao moj stariji brat. I ja ću uskoro postati vojnik kako bih mogla da budem jedan od onih koji će jednom dogodine otići na Kosovo. Svi se spremamo za taj radosni dan za koji samo naš Vođa zna kada će biti. Toga dana mi ćemo umarširati na Kosovo koje je samo naše. To nam je Aleksandar I, praotac nacije, ostavio u nasleđe. Onog dana kada je zli čarobnjak začarao Kosovo Aleksandar I se povukao i izrekao svoju kletvu u kojoj je naredio da svi od toga dana imamo samo jedan cilj: Povratak na Kosovo, dogodine.  Pre dvesta godina zli čarobnjak je sve ljude na Kosovu pretvorio u zombije i prizvao zmajeve da kruže iznad Kosova i bljuju strašnu vatru koja topi čelik i kamen. Prizvao je sve zveri iz pakla da čuvaju njegovu čaroliju samo da nam otme ono što je naše. Magija čarobnjaka je jaka ali svakim danom je sve slabija. Naši čarobnjaci popovi rade na razbijanju magije i mi se svaki dan u školi molimo za njihovo zdravlje. Neki ljudi su videli neke od tih letećih nemani blizu granice. Velike čelične zveri koje lete  i koje na glavi imaju dugačke krake koji se neprestano vrte u krug praveći buku iz pakla. Groznih zveri tamo ima ali mi se ne bojimo jer mi imamo našeg Vođu koji bdi nad nama. On kao i njegovi prethodnici može da živi veno ali je rekao da će, kada dođe vreme za to, pretvoriti se u zemlju kako nam nikada ne bi nestalo obradive površine.

Moćan je naš Vođa. U školi predajem poznavanja vođe i njegove prirode i tako učim decu pravim vrednostima. On nije začet kao mi

obični smrtnici, već je proizvod zagledanosti svog prethodnika koji se jednom prilikom toliko jako zagledao u neku stvar da ju je pretvorio u svog potomka. Slavimo taj dan kao dan bezgrešnog gledanja. Toga dana svako nađe neki premet i gleda ga bezgrešno od ranog jutra do zalaska sunca. Naš Vođa ponekad ume toliko jako da se zamisli da to izazove manje potrese u zemlji. Vođa je najveći ljubavnik naše otadžbine. Bilo ko da mu se približi na bliže od dvadeset metara, žensko ili muško, počinje da doživljava seriju nekontrolisanih orgazama , pa zato mogu da mu prilaze samo oni koji su specijalno obučeni da odlože orgazam. On ume da misli na deset jezika istovremeno i da nadgleda svojim mislima svakog od nas u isto vreme i zna sve naše želje.  Mi smo ponosni na našeg Vođu bez kojeg ne bi bilo ni nas. Voleti Vođu znači voleti Univerzum.

Mogla bih još da vam pričam o našem vođi i svim onim stvarima koje ume ali o tome nekom drugom prilikom, vaša

SNS

Bob Lebowski