Gost bloger iz budućnosti
Jordan Opančić Ministar za mleko i vojsku Beograd 20.08. 2068.
Danas je godišnjica osnivanja ministarstva za mleko i vojsku. Davne 2013 u avgustu dva dana nakon izbora, lideri velike koalicije A.V. i D.Đ, osnovali su dva nova ministarstva: ministarstvo za mleko i vojsku i ministarstvo za Dačića i Jeremića. Bio je to veliki dan i početak preporoda Srbije. Prvi cilj vlade je bio kako očuvati ovu dvojicu nezamenljivih titana političke misli i delovanja pa je zato oformljeno ovo ministarstvo na čelu sa M. Nikolić poznatom estradnom železničarkom. Ministarstvo se dugo bavilo ovim pitanjem sve dok se nisu dosetili da I. D. proglase za manastir iz trinaestog veka i kandiduju ga za UNESCO, koji ga je, uz pomoć vešte diplomatije naše vlade, stavio pod zaštitu kao kulturni spomenik. Sa V. J. je to išlo malo teže. Iako je dva puta bio proglašen za umetničko delo, jednom za operski libreto a drugi put za smisao svih romana Dobrice Ćosića, nije bio stavljen pod zaštitu UNESCO. Nakon toga smo svetu ponudili dokaze da je V. J. kućni prijatelj Svetog Save ali ni to takođe nije pomoglo. Tek posle četiri godine ova ista vlada se dosetila kako se odužiti V. J. Skupština Republike Srbije proglasila je V. J. za alternativnu istoriju naše zemlje i tako ga stavila pod svoju zaštitu. Ovim postupkom su prestali i razlozi za postojanje ovog ministarstva i zato je ukinuto.
Što se tiče ministarstva koje imam čast da vodim, stvari su se odvijale drugačije i potreba za njim nikada nije prestala. Početkom 2013 je izbila velika afera oko mleka sa povećanom količinom alfatoksina. Mleko je odmah bilo povučeno iz prodaje i čekalo se na reč države. Oprečne informacije su stizale sa svih strana a kako nije bilo autoriteta čije će se mišljenje poštovati ova kriza je potrajala sedam meseci odnosno sve do prevremenih izbora. Tada smo rešili svemu stati na put. Mleko je veoma bitno za naš narod a vojska ima najveći autoritet u istom, stoga je ovo spajanje vojske i mleka bilo logično. Vratili smo obavezno služenje vojnog roka i krenuli u rat za mleko.
Prvi ministar vojno-mlečni, G. Knežević, je naredio svim vojnim licima, od vojnika do oficira, da izađu iz kasarni i neprekidno se šetaju ulicama, ispijajući mleko, kako bi dokazali da je ono ispravno. Ljudi iz zabačenih krajeva su helikopterima dovoženi do većih mesta kako bi gledali vojnike dok ispijaju mleko. Ova akcija nije urodila plodom a i počelo se šaputati o oboljevanju vojnika. Naravno sve su ovo bile laži kako bi skrenuli sa još jedne važne teme a to je otimanje Kosova. Ministarstvo za Kosovo, religiju i tihovanje zapušilo je usta onima koji su pronosili ove glasine sa nekoliko javnih meditacija iskombinovanih sa glasnim ćutanjem. Kako ispijanje mleka nije urodilo plodom krenulo se u nove akcije. Ministar vojno-mlečni, G. Knežević, je zaveo, sa udruženim snagama vojske i policije, vojno-policijsku godinu po prodavnicama i trgovačkim centrima. Na svakom izlazu je bio postavljen vojnik ili policajac koji je proveravao da li su kupci imali u svojim torbama i kesama bar pola litre mleka po osobi. Onaj ko nije imao mleko bio bi vraćen da kupi isto i ispije tu pred svima. Ova akcija je zahtevala i iznenadne provere po kućama i stanovima. Ne retko su vojnici nalazili ogromne količine zakopanih tetrapakova punih mleka.
Ni nakon godinu dana ova akcija nije dala željene rezultate pa se prešlo na radikalnije mere. Kako je kravlje mleko bilo otrovno, a ove su ga neprestano pravile, rešeno je da se pobiju sve krave. I ovde se pokazalo spajanje mleka i vojske kao korisno. Iskoristili smo ovo da isprobamo rakete koje smo tada pravili za Saudijsku Arabiju. Akcija je uspešno izvedena ali se onda pojavilo crno tržište krava i mleka. Švercovale su se iz celog sveta. Pravljeni su dupli rezervoari na kamionima u kojima su šverceri prevozili ili krave ili mleko. Najkvalitetnije mleko je stizalo iz celog sveta tajnim kanalima da bi se prodavalo po ulicama naše zemlje. Stigle su i prve esencije od mleka koje su se ubrizgavale pravo u vene. Bilo je i slučajeva kada su se krave plastičnim operacijama pretvarale u neke druge životinje kao na primer medvede, antilope, žirafe i džinovske sove. Tadašnja vlada je shvatila da mora svemu ovome stati i legalizovati mleko ali ne kravlje koje je bilo otrovno.
Počeli smo uvoziti sitnije sisare i praviti farme u kojima će se proizvoditi mleko. Tu su se javili početni problemi u količini mleka koje daju ova sitna bića pa smo odlučili uvoziti krupnije sisare poput kamila, nosoroga, slonova i divljih konja. Kako je sva pažnja bila okrenuta ka ovom problemu malo smo prestali da pazimo na korupciju pa su tako na tenderu za krupnije sisare kupljeni i carski pingvini, neke vrste morskih algi, krokodili, konzerve tunjevine, karanfili, helikopteri i plastične lutke iz Kine.
U početku je sve nagoveštavalo srećan ishod. Muzli smo slonove, kamile, nosoroge i ostale krupne sisare. Količina mleka je konačno podmirivala potrebu tržišta. Problem je nastao kada su se ranije kupljeni sitni sisari razmnožili i opustošili polja i tako smanjili količinu hrane za krupne sisare. Tadašnji vojno-mlečni vrh je shvatio da je vreme za još jedno testiranje raketa.
Da nevoljama tu ne bi bio kraj na ovim farmama su vrlo brzo počele izbijati pobune koje smo morali gušiti uz pomoć sile sve dok nismo vodeća mesta na farmama stavili svoje svinje. Sve ove nevolje su trajale do pre nekoliko godina i sve mi se čini da će prestati potreba i za ovim ministarstvom. Vojska i dalje obezbeđuje farme jer još uvek tu i tamo naiđemo na poneko gunđanje i mrki pogled kamile ili nekog slona. Sanjam dan kada ovo ministarstvo više neće biti potrebno a našim ulicama poteče med i mleko.
Jordan Opančić