Stvarnost u Srbiji je opet brža od svega onoga što možemo da zamislimo. Zvuči poznato? Deja vu.
Pre dva dana sam napisao tekst u kome pišem o ponavljanju devedesetih u Srbiji i nedostatku sećanja. U tekstu spominjem nekada i danas vrlo aktuelno pravljenje spiskova nepodobnih, spiskova za odstrel. Verovao sam da su ovi spiskovi samo deo opskurnih fašističkih organizacija, nekih tabloida i ministarstva kulture sve dok se ovoj modi nisu pridružile i „Najtiražnije novine u Srbiji“ Blic. Selektivnim i senzacionalističkim prenošenjem tvitova Biljane Srbljanović otvorili su listu sa odstrel. Salve uvreda su krenule u komentarima i u porukama upućenih Biljani Srbljanović na tviter. Od muško-šovinističkih uvreda do nacističkih pretnji. Neću se ovde baviti Blicom jer za to nema potrebe a i nema šta puno da se kaže osim da je to običan tabloid-taletoid koji je proširio definiciju spiska za odstrel.
Da bi se neka pretnja bilo kog oblika i ostvarila ona se mora prvo odviti u glavi, u mislima, u rečima. Komentari i uvrede upućene Biljani S. su je stavili na listu za odstrel. Sada kada je ta stvar prošla kroz misao i kroz reči ostaje samo sledeći korak a to je izvršenje. Njeno silovanje, prebijanje, fizička likvidacija su se već dogodile u tim glavama, u tom spisku i u tim novinama. Javnost je pripremljena. Sutra kada bi se neka od tih groznih pretnji i ostvarila većini bi to bilo sasvim normalno. Slegnuli bi ramenima i verovatno pomislili kako je to sama tražila i bila je upozorena na moguće posledice.
Sve je počelo copy-paste istraživačkim novinarstvom, odnosno stavljanjem na portal Blica nekoliko tvitova Biljane Srbljanović o nesretnom izvođenju pesme „Marš na Drinu“ u zgradi Ujedinjenih nacija. Broj komentara je počeo naglo rasti. Učesnici u komentarisanju mogu se grubo podeliti u tri grupe. Prva prilično brojna grupa su oni koji su bez ikakve argumentacije slali salve pretnji i uvreda. Druga grupa koja je bila u većini su oni koji su argumentovali izvođenje pesme lepotom, istorijom, izvođenjem iste pesme u Beču, „batalionima ihova i ahova“, „kakve to sada veze ima“ i sličnim površnim pogledom na problem i svesnim okretanjem glave u stranu. Treća strana i tužno malobrojna je ona koji su stali u odbranu Biljane Srbljanović od uvreda i pretnji.
Druga grupa je najbrojnija i kao takva najuticajnija na srpsko društvo. Sudeći po njihovim komentarima reč o ljudima punih znanja koji iznad svega cene lepotu. Oni znaju kada je ova bajna pesma nastala, kojim povodom i zašto je napisana. Oni znaju datume, događaje, ljude i činjenice. Njihova čula uživaju u lepoti melodije koja je svirana čak i u Beču. Beč! Nije mala stvar ej, Beč! Vole svoju zemlju nekako tanano gotovo umetnički sa svom svojim nežnim i lako uvredljivim psihama. Znaju sve njene lepote, slavnu istoriju i sve njene junake. Kako nešto što je nastalo pre sto godina može nekome da smeta danas? Da se žalila austro-ugarska pa da i nekako shvate žalbe ali ovako im nije jasno kakve to sada veze ima. Sav taj fini svet istančanog duha svesno okrenute glave na drugu stranu. A na suprotnoj strani sve ono što im kvari idiličnu slku voljene otadžbine.
Pod njihovim prozorom rulja vređa jednu ženu na odvratni muško šovinistički način a oni čuju serenade konjičkih oficira koji pevaju pod prozorima svojih dragana u Srbiji staroj. Istoj ženi prete fizički a oni vide samo otpor hrabre srpske vojske na solunskom frontu. Neko im lepi na kuću sliku Ratka Mladića a oni vide Cara Dušana. Isti ti ljudi su, dok su im tenkovi išli gradom prema Vukovaru, ustvari bacali cveće na srpsku vojsku koja oslobađa Beograd u prvom svetskom ratu. Dok se pod zvucima Marša na Drinu ubijalo i silovalo po Bosni i Hrvatskoj oni su samo slušali lepotu “Marša za mir”. Kada pokažeš na dželata oni vide žrtvu a od četničkih noževa zlatan pribor za jelo na dvoru Nemanjića. Vrli svet nepresušne lepote uzvišenih ljudi koji sede u finim salonima glavama uvek okrenutih na drugu stranu od blata palanke u kojoj žive.
To je srpsko društvo danas i devedesetih. Možda se u stvari ni ne ponavlja već samo dugo traje jedna ista priča?
Bob Lebowski